Volite Kopaonik? Saznajte SVE o ovoj atraktivnoj planini

Kopaonik nosi titulu najveće i najpopularnije planine u Srbiji. Zovu ga još i Srebrna planina.

Nalazi se u centralnom delu Srbije i prostire se od severozapada na jugoistok, ukupne dužine od oko 75 kilometara, dok u središnjem delu dostiže širinu od 40 kilomera, a površina planinskog masiva je 2758 kilometara kvadratnih. Najvišu tačku Kopaonika predstavlja Pančićev vrh sa visinom od 2017 metara, a pored njega, dva najviša vrha su i Suvo rudište sa visinom od 1976 metara i Karaman Vučak visok 1936 metara. Prosečna visina ovog planinskog masiva je 1700 metara, na kojoj se uglavnom prostire najveći deo površine ove planine.

Pored naziva srebna nazivaju ga i sunčanom planinom, a razlog za to je što u poseku ima oko 200 sunčanih dana u toku godine, najviše od svih planina u Srbiji. Samo tokom jula i avgusta Kopaonik beleži približno oko 240 sunčanih časova. Što se snežnog pokrivača tiče, obradovaće vas informacija da se on zadržava tokom 6 meseci prema godišnjem proseku, pri čemu je najkraće trajanje 180 dana, a najduže zabeleženo iznosi 230 dana. Temperature su najniže u januaru i februaru, kada se živa u termometru spušta do minus 5.5 stepeni Celzijusove skale. 


Nacionalni park Kopaonik

Zahvaljujući svojim prirodnim vrednostima, Kopaonik je 1981. godine dobio status nacionalnog parka. Odlikuje ga veliki broj endemičnih vrsta, što ga čini i jednim od najvećih centara biodiverziteta, posebno kada je u pitanju endemična flora Srbije. Prostire se na površini od 11810 hektara. Od ukupne površine se pod posebnom zaštitom nalazi 698 hektara, na kojima su smešteni 11 rezervata prirode, 26 prirodnih spomenika i 15 nepokretnih kulturnih dobara.  

Prirodni spomenici koji se nalaze u okviru nacionalnog parka i po kojima je Kopaonik poznat se dele na hidrološke, geološke i geomorfološke. Tu spadaju sledeći spomenici:

Hidrološki spomenici – zaštićeni vodotoci slivova: Gobeljska reka, Brzeka reka, Barska reka, Samokovska reka, Duboka reka.

Hidrološki spomenici – izvori i vrela: izvor Marina voda, Vrelo Duboko, izvor Krčmar, Gejzir Gvozdac, vodopad Barska reka – vodopad Jelovarnik, Semeteško jezero.

Geološki spomenici: Velika Šiljača, Jelica, Velika stena, Gvozdac, Žljeb i Oštri krš.

Geomorfološki spomenici – kamene granitne figure: Lisičja stena, Jankov breg, Pajin grob, Visoki deo, Suvi vrh, Babin grob, Karaman – Vučak.

Geomorfološki spomenici – Cirk Široki do, Cirk Krčmar, Cirk Velika Gobelja

Skijanje na Kopaoniku kroz istoriju

Kopaonik je bio mesto održavanja skijaških takmičenja još od 1935 godine, a ova tradicja prekinuta je zaključno sa 1941. godinom zbog početka drugog svetskog rata. Tokom rata, planinarski dom je u potpunosti uništen. Na toj lokaciji je, 1948 godine, izgrađen novi planinarski dom pod imenom Olga Dedijer, po lekarki i učesnici narodnooslobodilačke borbe. U martu 1984. godine Kopaonik je bio domaćin međunarodnog takmičenja, Evropskog kupa u skijanju, što mu je donelo prestižni status međunarodnog sportskog centra.


Kako stići do Kopaonika?

Udaljenost između Beograda i Kopaonika iznosi 229 kilometara, a na raspolaganju su vam dve rute kojima možete stići do tamo. Prva opcija je put preko Brusa i u tom slučaju će putovanje trajati oko 4 sata. Duži put je preko Jošaničke banje, traje oko 5 sati i mada se radi o dužem putovanju veliki broj vozača se pre opredeljuje za njega jer je put peko Brusa zimi neretko zavejan, a u nekim slučajevima i potpuno neprohodan. Naravno, upotreba kompletne zimske opreme se podrazumeva za koji god put da se odlučite. Na raspolaganju su vam i tri redovne autobuske linije iz Beograda, Niša i Novog Sada, a tokom sezone možete koristiti i kombije i mini buseve koji saobraćaju tokom svih 7 dana u nedelji.


Smeštaj na Kopaoniku

Na raspolaganju su vam raznovrsni smeštajni kapaciteti u velikom broju hotela, vila, privatnih kuća koje se izdaju i apartmanskog smeštaja različitog tipa. Većina hotela izgrađena je nedaleko od skijaških staza, dok kod onih gde to nije slučaj postoji organizovan prevoz gostiju do skijališta. U hotelima su vam na raspolaganju različiti dodatni sadržaji kao što su bazeni i fitnes centri, spa i wellenes, kao i igraonice za decu. U zavisnosti od želja i raspoloživih sredstava, na ovoj planini sigurno ćete naći nešto za sebe. 

Staze za skijanje na Kopaoniku

Sezona skijanja na Kopaoniku uglavnom traje od početka decembra do poslednje nedelje u aprilu a većina staza opremljena je sistemom za proizvodnju veštačkog snega. Sistem žičara koji se sastoji od 25 pojedinačnih žičara i dve pokretne trake ima ukupnu dužinu od 22 kilometra i može da preveze više od 30 hiljada skijaša za sat vremena.  

Najduža ski staza na Kopaoniku je Krčmar sa 1902 metra, dok ukupna dužina svih staza iznosi 62 kilometra. Više desetina staza uređene su za alpsko i nordijsko skijanje, pri čemu su one za nordijsko ukupne dužine od 20 kilometara. Skijašima su na raspolaganju i tri FIS staze za slalom i veleslalom. Staze Pančićev vrh, Karaman greben i Malo jezero opremljene su odgovarajućim osvetljenjem i pružaju mogućnost noćnog skijanja, a tokom unapred određenog dana u nedelji jedna od noćnih ski staza postaje i staza za sankanje što predstavlja posebno zanimljivo iskustvo i predstavlja zadovoljstvo za posetioce svih uzrasta. 

Onima koji tek žele da nauče da skijaju na raspolaganju je  škola skijanja u kojoj mogu birati između grupnih i indidvidualnih treninga. Grupni treninzi posebno su pogodni za mlađe polaznike a preferiraju ih i kompanije kao poseban vid tim bilidinga, grupe su uglavnom homogene po pitanju iskustva i uzrasta, a pored povoljnije cene pružaju i mogućnost dužeg vremenskog perioda provedenog u prisustvu instruktora. Za one najmlađe, tu je škola skijanja za decu ili, kako je najčešće nazivaju instruktori, ski vrtić. Ski vrtić predstavlja posebno osiguran prostor gde deca, uz pomoć instruktora mogu da kroz igru i zabavu na bezbedan način nauče da skijaju.