Skijanje nije razonoda za ljude skromnih zarada, pa je zato naše najpoznatije skijalište sve dalje domaćim turistima. Skup ski-centar, ali i najbolji u regionu.
Kopaonik – Puni kopaonički hoteli i vile, kao i gužve na ski-stazama početkom ove zimske turističke sezone, dobar su znak za hotelijere u našem najpoznatijem skijalištu. Bilo je u tom periodu za 20 odsto više gostiju nego u decembru 2015. godine, a na stazama se u jednom danu skijalo čak oko 7.000 skijaša. Kasnije su izuzetno niske temperature i za ovu planinu od 2.017 metara nadmorske visine uticale na smanjenje posete. Ipak, najpoznatiji hoteli i vile na Kopaoniku već su rezervisani do marta, pa se računa na povoljne vremenske prilike i prodaju aranžmana tokom produžetka sezone skijanja, recimo, bar do Uskrsa.
– Posebno ističem i podatak da je u decembru u našim objektima, kapaciteta 1.400 ležajeva, bilo više inostranih nego domaćih gostiju. Reče je ponajviše o Rumunima, Rusima, Grcima, Makedoncima… – kaže Nikola Avram, direktor „MK mauntin rizorta”.
Ovaj menadžer u turizmu i hotelijerstvu, s američkim iskustvom i obrazovanjem, došao je na Kopaonik pre sedam godina i često nam je govorio da ovo skijalište mora postati evropsko, evropskog ranga i u ugostiteljstvu i skijanju. Zato ga pitamo da li je to konačno postalo.
– Blizu je, a daleko je od skijaških centara u okruženju, poput Banskog, Borovca… Jeste ponešto možda ovde i skuplje, ali Kopaonik pruža daleko više. Potrebno je još novih, dužih ski-staza i znatno jači marketing – ističe Avram.
Na Kopaoniku je u zvaničnoj ponudi oko dve stotine objekata za smeštaj. Pored onih u samom centru, tu su hoteli, vile i apartmani u takozvanom Vikend-naselju i Brzeću. Zato se i cene smeštaja kreću od pet evra dnevno po krevetu, do pedeset u blizini skijališta. Ili, od 500 evra za šestodnevni najam dvokrevetnog apartmana, do 1.400 evra dnevno u posebnim apartmanima, zvanim predsednički, u poznatom hotelu „Grand”.
Dok se smeštaj, usled jake konkurencije, može naći shodno sopstvenom džepu, cene hrane i pića u kopaoničkim restoranima i kafićima, kako onima pored staza, tako i onima gde je buran noćni život, kreću se od 200 dinara za čaj i kafu i 250 do 300 dinara za vruću rakiju ili pivo. Najmanje 500 dinara košta porcija roštilja i, kad se sve sračuna, to je bar stotinu evra dnevnog troška za četvoročlanu porodicu.
Valja dodati i izdatke za ski-pas, odnosno kartu za korišćenje žičara, čija cena zavisi od perioda skijaške sezone i kategorije skijaša, pa šestodnevna za odrasle košta od 13.370 do 14.830 dinara, a jednodnevna od 3.000 do 3.550. Još ako želite da se, kako to skijaši početnici obično rade, tip-top pripremite, što se opreme tiče – da nabavite skije ili bord, ski-cipele, štapove, pantalone, jaknu, rukavice, naočare, kacigu… potrebno vam je skoro hiljadu evra. Uteha je što se sve to može iznajmiti, uz znatno manji trošak jer, kako od momaka u servisu „Gala sport” na Kopaoniku doznajemo, ta usluga dnevno košta hiljadu dinara ili 4.700 dinara za šest dana.
Skijanje je, dakle, prilično skupa razonoda. Uistinu, Kopaonik odavno nije mesto „sindikalnog” odmora i zato je domaćim turistima ovo skijalište sve dalje, ali bliže inostranim. Težnja je, međutim, i da se privuku stranci iz bogatih evropskih zemalja, ali ne oni koji bi ovde uživali za 25 evra dnevno, kao pre nekoliko godina, već oni znatno punijeg džepa i većih potrošačkih sklonosti. Zato će se, prema planovima razvoja kopaoničkog skijališta i tog novog koraka ka zimskom centru evropskog ranga, narednih godina graditi nove žičare i prosecati nove, znatno duže staze. „Skijališta Srbije” već pripremaju tehničku dokumentaciju za novu stazu na padini Gvozdac, zatim na lokaciji „Marine vode”, onda za izgradnju pasarele na Jarmu, kako skijaše ne bi ometao postojeći magistralni put, pa izgradnju rasvete na još nekoliko staza za noćno skijanje, poput sadašnjeg „Malog jezera”…
Ski-centar se na ovoj planini poslednjih godina razvijao brzo, ali planski, pa je skijalište od 35 staza sada pokriveno modernim žičarama i ski-liftovima, kojih ima 24, a čiji je ukupni kapacitet 35.000 skijaša u jednom satu. Od pre nekoliko godina na više od 90 odsto skijališta nalazi se oprema za veštačku proizvodnju snega, pa je, pošto je taj deo planine ponekad i duže od 150 dana pod snegom, produžena i zimska turistička sezona.
Kopaonik je tako „proizvođač” snega, ali i profita. Ove godine pomenuti sistem izazvao je „padavine” od oko 800.000 kubika snega, a sistem za kontrolu ski-karata u prošloj godini je izbrojao više od pet miliona skijaških vožnji, pa su u „Skijalištima Srbije” prebrojali oko osamsto miliona dinara ukupnog prometa.
